Aerodrom "Vaclav Havel" u Pragu smatra Beograd destinacijom sa velikim potencijalom i nudi podsticaj avioprevoznicima koji bi se odlučili za otvaranje linije ka našem glavnom gradu.

Beograd se nalazi na spisku gradova koji nisu povezani direktno sa Pragom, ili je postojeća veza nedovoljna, a za boljim povezivanjem postoji potreba.

Prema analizama praškog aerodroma Beograd je deveta destinacija prema potencijalu tržišta i četvrta ako se posmatraju samo evropske destinacije. U studiji praškog aerodroma između dva grada postoji tržište od 21.700 direktnih putnika godišnje. To su samo oni putnici koji direktno putuju između dva grada. Ovaj podatak izveden je iz stvarnih rezultata koji su ostvareni u 2011. kada su dva grada bila poslednji put povezana nekom aviolinijom.

Linija od Praga do Beograda je svrstana u kratke linije za koje praški aerodrom nudi podsticajne mere avioprevozniku koji bi se odlučio za njeno uspostavljanje.

Prag – Beograd

Dva grada imaju veoma dugu tradiciju aviosaobraćaja. Veza između njih je postojala u kontinuitetu od 1946. godine uz prekid linije samo u vreme međunarodnih sankcija prema SR Jugoslaviji.


Na ovoj liniji saobraćali su JAT i ČSA zajedno, ali je onda prvo Jat, tokom 2010. ukinuo liniju ka Pragu, a sledeće godine i ČSA, koji je zapao u teške finansijske probleme.
 

U 2010. godini ČSA je imao između 4000 i 5000 putnika na ovoj liniji svakog meseca, a u 2011. je broj putnika prepolovljen. Do Praga se danas iz Beograda može stići letovima Austrian Airlines-a preko Beča, Lufthanse preko Frankfurta ili LOT-a preko Varšave.

Podsticajne mere za kratkolinijski saobraćaj su predviđene u periodu od četiri godine, a osim Beograda u ovoj grupi su i Geteborg sa procenjenih 31.100 putnika na godišnjem nivou, Birmingem (27.000) i Trondhajm (25.200).

Prema ovim procenama Prag i Beograd bi mogli da budu povezani bar dva do tri puta nedeljno u zavisnosti od tipa aviona. Znatno manji potencijal od Beograda imaju Zagreb sa procenjenim tržištem od 14.000 putnika, Ljubljana sa 12.000, Skoplje sa 7.300 i Dubrovnik sa 3.500.

Procenjeno tržište je manje od realnih pokazatelja u prethodnim godinama kada je postojao saobraćaj između Praga i ovih gradova. Posle Beograda iz regiona je najviše putnika ka Pragu bilo iz Ljubljane (17.100), Dubrovnika (16.600), Zagreba (16.000) i Skoplja (10.700).

U interkontinentalnom (dugolinijskom) saobraćaju praški aerodrom nudi podsticajne mere u trajanju od pet godina. Najveća potražnja postoji za linijama prema Hanoju, Bangkoku, Los Anđelesu, Tokiju, San Francisku i Torontu.