U saradnji sa Jat Tehnikom i uz njihovu stručnu podršku Aviokarta.net je pripremila seriju tekstova o aerodromskim procedurama koje prolazi jedan avion. Od trenutka sletanja pa do narednog leta avioni se nalaze u "turnaround" fazi, kada se njima bave razne aerodromske službe.
U naredna četiri teksta iz ove serije pokušaćemo da opišemo kako izgledaju procesi sa druge strane aerodromskog stakla: turnaround (obrt) aviona, tehničke provere, čišćenje, ukrcavanje i iskrcavanje putnika i utovar / istovar prtljaga.
Turnaround (obrt)
Putnici se nalaze u čekaonici na aerodromu koja se obično naziva gejt (gate) što na engleskom znači kapija. Gejt, tj. kapija je poseban prostor koji predstavlja direktnu vezu aerodromskog pristaništa (terminala) sa avionima koji su parkirani ispred na svojim parking pozicijama, poznatim u srpskom jezilku kao stajanke.
Gejtovi mogu biti povezani sa avionom preko aviomostova, specijalnih pokretnih i visićih zatvorenih hodnika kroz koje se putnici kreću na svom puta ka avionu. Tamo gde ne postoje aviomostovi putnici se do aviona upućuju iz gejta preko manevarskih aerodromskih površina do pokretnih stepenica koje se postave na vrata aviona. Preko manevarskih površina putnici mogu ići pešice, ako je manji aerodrom ili koristeći specijalni autobus.
Foto: Savremeni stakleni aviomostovi na aerodromu "Nikola Tesla" Beograd, (c) D. Nikolić
Gejt je pun putnika, koji čekaju na ukcravanje u avion koji je upravo pristigao na svoju parking poziciju. Oni kroz velike aerodromske prozore posmatraju platformu i avion u koji će kroz nekoliko minuta ući. Ljubitelji aviona i avio fanatici će pažljivo osmotriti letelicu kojom će leteti. Oni će tražiti njenu registarsku oznaku, kako bi mogli pedantno popuniti svoj letački dnevnik svim važnim podacima: aviokompanija, tip aviona, registracija i ime ako ga ima kao i još mnogo drugih detalja do kojih će doći kasnije kada već budu unutra.
Od trenutka kada se avion zaustavio na svojoj parkirnoj poziciji pa do trenutka kada je pokrenut za poletanje, avion se nalazi u tzv. aerodromskom obrtu (Airport turnaround). Ovaj međunarodni izraz se koristi da opiše vreme između dva leta jednog te istog aviona.
…………………………………
Foto desno: Avion na stajanci. U toku je tehnička provera, priprema za dopunu goriva i za istovar prtljaga
U okviru turnaround-a obavi se iskrcavanje, tranzitna i druge provere, dopuna goriva, keteringa, čišćenje i ukrcavanje novih putnika.
Turnaround uobičajeno traje oko 40 minuta, mada može biti i znatno kraći ili čak duži, ako je uočen neki kvar. Ovo vreme je od velikog značaja za sve aviokompanije. Ono predstavlja jedan od najvažnijih ekonomskih činilaca koji značajno utiču na ukupne troškove avioprevoznika. Niskotarifne aviokompanije zato maksimalno teže da skrate turnaround, kako bi im avion što više vremena proveo u letu i na taj način zarađivao. Svako stajanje aviona na platformi preko neophodne mere je ne samo veliki trošak za kompaniju već i veliki gubitak zarade.
Samo provera tehničke ispravnosti aviona traje 15 do 20 minuta i to je minimum koji je potreban za obrt aviona. Ukoliko je na letovima bilo manje putnika ili su aerodromske službe ubrzane, a posada motivisana obrt aviona može trajati i manje od pola sata. Ovo je često slučaj sa niskotarifnim aviokompanijama.
Na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu ubrzanu proceduru koriste tri niskotarifne aviokompanije: Norwegian Air Shuttle, Germanwings i Wizz Air. Ova tri prevoznika su izabrali da koriste dva ulaza i izlaza za putnike. Ovo se obavlja tako što se putnici ukrcavaju i iskcavaju u isto vreme i preko aviomosta direktno iz gejta i preko stepenica sa platforme. Na ovaj način se duplo brže obavi i iskrcavanje i ukrcavanje putnika pa je zadržavanje na aerodromu minimalno.
Foto: Wizz Air-ov avion prikačen na aviomost (levo) i na stepenice (desno), (c) beg.aero
Na beogradskom aerodromu su nam potvrdili da je korišćenje autobusa za urcavanje / iskrcavanje putnika uključeno u osnovnu cenu korišćenja tzv. centralizovane infrastrukture. Aviokompanijama koje žele da koriste autobuse to će biti omogućeno bez dodatne naknade, dok se korišćenje aviomostova posebno plaća.
U skladu sa mogućnostima na aerodromu i sa željama aviokompanije moguće je organizovati i netipično ukrcavanje ili iskrcavanje putnika. U Beogradu posebnu želju ima domaći avioprevoznik Jat Airways. Uprava aerodroma je ovoj kompaniji uslišila zahtev da se prilikom iskrcavanja putnika iz aviona tipa ATR oni ne sprovode sa platforme ka aviomostu već da se ukrcavaju u autobuse i odvoze direktno do zone pasoške kontrole koja se nalazi na prizemlju. Na ovaj način putnici veoma brzo napuštaju aerodrom i ne prolaze kroz tranzitnu zonu terminala na putu ka pasoškoj kontroli.
Prema planu dogradnje tranzitne zone na beogradskom aerodromu predviđeno je razdvajanje odlaznih od dolaznih putnika. Kao i na većini evropskih velikih aerodroma i u Beogradu će biti odvojeni putnici na više nivoa.
…………………………………….
Foto levo: Hol ispred pasoške kontrole na aerodromu "Nikola Tesla" Beograd, (c) beg.aero
Putnici koji budu pristigli na aerodrom biće upućeni iz aviona preko aviomosta na gornji nivo aerodroma (drugi sprat), koji tek treba da se izgradi (u poslednjoj fazi dogradnje).
Na postojećem prostoru gejtova (prvi sprat) biće samo putnici u odlasku. Njima će na raspolaganju biti kompletni sadržaji tranzitne zone. Putnici u dolasku koji budu nastavljali putovanje (transfer) moraće da siđu sa drugog na prvi nivo gde će imati transferne šaltere i dalje će se upućivati ka gejtu za ukrcavanje na naredni let. Putnici u dolasku koji u Beogradu završavaju putovanje biće upućeni direktno sa drugog sprata na prizemlje na pasošku kontrolu.
