Aerodromi i njihovo okruženje danas doživljavaju ogromnu promenu. Ako se predviđanja pokažu tačnim, aerodromi će u budućnosti postati funkcionalni, efikasni i atraktivni kao destinacija za posetioce.

"Prekrajanje aerodromskog ekosistema" je naziv danas objavljene stručne studije razvoja aerodroma u budućnosti. Amadeus, kao jedan od vodećih IT činilaca u avioindustriji uradio je obimnu studiju koja se bavi putničkim frustracijama u današnje vreme kao i potencijanim razvojem aerodroma i njihovim redefinisanjem u zasebne i sasvim drugačije sisteme od onih u kojima su danas.

Istraživanje je sprovedeno složenim terenskim radom, a u obzir su uzeti makro uticaji na oblast aviosaobraćaja i na razvoj naprednih tehnologija, razvoj putničkih potreba u aviosaobraćaju, integracija sa nevazduhoplovnim delatnostima i razvoj strategija i modela za poboljšanje putničkog iskustva.

Aerodromi predstavljaju mini svet, koji je ipak visoko zavisan od svog neposrednog okruženja, sa kojim deli sve ključne aspekte ekonomskog, političkog, društvenog, ekološkog, pravnog razvoja. Kao takav, kompleksan mini sistem, predstavlja veoma važnu ulogu u razvoju ekonomije jedne države.

Kao i svaki drugi posao, aerodromi se moraju razvijati tako da odgovore na promenjene zahteve svojih korisnika. Čak 72% svih putnika pokazuje visok nivo stresa i nezadovoljstva tokom svog putovanja, najviše zahvaljujući lošem aerodromskom iskustvu. Ovaj podatak predstavlja dramatičan poziv aerodromima na promene. Na svu sreću, prema Amadeusovom istraživanju, aerodromi su se već ozbiljno pozabavili ovim problemom i uveliko rade na sopstvenoj transformaciji.

Ključno pitanje je "šta će aerodromi biti sutra?" Odgovor na ovo pitanje usmeriće njihov razvoj prema inovativnim arhitektonskim rešenjima, novim načinima finansiranja, promenama usluga, stepenu automatizacije i integraciji u lokalnu zajednicu.

Amadeusovo istraživanje izdvaja nekoliko budućih tipova aerodroma:

• "Mini grad" (Mini City Airport) je aerodrom koji je sam sebi dovoljan, on je odvojen od svog okruženja i sposoban je da putnicima ponudi sve usluge koje su im potrebne.
   
• "Gradski privezak" (City Extension Airport) je aerodrom koji je tesno povezan sa svojim obližnjim gradom. Na njemu se ogleda lokalna kultura, istorija, kuhinja i on kao takav predstavlja samo još jedan od gradskih resursa i sadržaja.
   
• "Shopping Centar" (Mall airport) je aerodrom koji je poput tržnog centra. On putnicima nudi brojne trgovine, relaksacione i zabavne sadržaje. Dostupan je ne samo putnicima već i posetiocima sa strane.
   
• "Kapija" (Walkway Airport) je prolazni aerodrom. On je mali, sa minimalnim osnovnim sadržajima. Predviđen je za putnike koji se unapred prijave za let, a sa aerodroma samo polete ili na njega slete. Putnici nemaju potrebe da se na njemu zadržavaju duže nego što je to neophodno.
   
• "Bus stop" (Bus Station Concept Airport) je jednostavan aerodrom, bez dodatnih sadržaja. Na njemu postoje sve osnovne aerodromske procedure (prijava za let, predaja prtljaga, sigurnosne kontrole, gejtovi za ukrcavanje na let). Ne postoje dodatne usluge i sadržaji.

Studija Amadeusa donosi složeni prikaz svih modela aerodroma i razvojnih inicijativa na osnovu studija slučaja koje obuhvataju aerodrome Inčeon (Seul-Incheon), Čangi (Singapur-Changi), Getvik (London-Gatwick), Tegel (Berlin), JFK (Njujork).

Studija se bavi predviđanjem putničkih trendova u narednih 20-tak godina. Jedan od autora studije Julija Satel je izjavila:

"Zamislite aerodrom na kome se nalaze impresivne prodavnice u kojima želite da kupujete čak i ako ne letite sa njega. Ili zamislite da koristeći online aplikaciju tokom leta naručite željenu robu, koju po sletanju preuzmete na aerodromu. Ovakva budućnost aerodroma zvuči veoma uzbudljivo, ali da bi se ona dogodila potreban je zajednički rad mnogih činilaca kako bi se ovakav potencijal oslobodio".

U istraživanju se došlo do veoma korisnih podataka o željama i očekivanjima putnika. Na osnovu njihovih opažanja i primedbi pojavile su se neke sasvim neobične i nove ideje, kao što je proširena funkcija frequent flyer kartice. Putnici su predložili da ona postane ujedno i trajna boarding karta. Jedna od najčesšćih želja putnika je upravo da se njihov glas više čuje, tj. da im se omogući da iznesu svoje ideje i vizije aerodromskog razvoja. Za ovo je dovoljno da se aerodromi okrenu društvenim mrežama i da postanu socijalno pristupačniji.

Kompletnu studiju možete preuzeti ovde (pdf)