Čekiranje putnika na beogradskom aerodromu nedavno je poboljšano uvođenjem nove tehnologije.

Dva kioska za samostalnu registraciju putnika za let su postavljena u Terminalu 2 i za sada samo dve aviokompanije nude svojim putnicima mogućnost da se na njima prijave za let.

Iako ovakvi kiosci u svetu postoje već dosta dugo na Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu došli su tek sada.

Jedna od najvećih kompanija za informacione tehnologije u avioindustriji SITA nedavno je proslavila 15 godina od prvog kioska za samostalnu prijavu putnika. Beograd je nažalost mnogih putnika svoj prvi kiosk dobio 21. decembra 2012.

Iako kiosci nisu velika investicija i njihova nabavka nije komplikovana dugo je vremena bilo potrebno da prođe pre nego što su i proradili. Kašnjenja u ovom poslu otkrila su jednu poražavajuću činjenicu. Aviokompanije koje lete iz Beograda nisu bile zainteresovane za korišćenje ovih kioska zato što putnici iz Beograda nisu baš poznati kao neko ko rado prihvata novosti. Ovo se vrlo lako može utvrditi na aerodromima koji od ranije imaju kioske, a sa kojih polaze putnici ka Beogradu. Oni se većinom čekiraju tradicionalno i samo veoma mali broj njih odlazi na automate i obavlja sve procedure samostalno.

Zato su novi kiosci na beogradskom aerodromu zakasnili nekoliko godina, ali čak i u tom slučaju oni su sjajna novina za sve koji su željni promena i poboljšanja.

Za savremenog svetskog putnika čak je i čekiranje putem interneta zastarela opcija, a kamoli automatsko čekiranje. U svetu je sve više prijava na let koje se obave preko pametnih mobilnih telefona, a kuponi za ukrcavanje prestaju da se štampaju na papiru, već dobijaju svoje elektronsko izdanje.

Današnji putnik se na svom pametnom telefonu prijavi za let u trenutku koji njemu najviše odgovara. On ne čeka u redovima, ne dolazi na aerodrom dva-tri sata ranije, a prtljag koji ima on predaje na posebnim šalterima uz pojednostavljenu proceduru. Putovanje je danas jednostavnije, kraće i efikasnije, a time i udobnije i jeftinije.

Trenutno ih samo dve aviokompanije koriste. To su Austrian Airlines i Lufthansa, ali se očekuje da će i mnoge druge kompanije pristupiti ovom projektu, smatraju na aerodromu. U razgovoru sa aviokompanijama saznali smo da postoji interesovanje i da će sada kada su kiosci zvanično postavljeni mnoge od njih naći načina da svojim putnicima ponude i tu opciju.

……………………………………
Foto: Novi check-in kiosci na beogradskom aerodromu

Kiosk se koristi za brzu prijavu na let uz izbegavanje dugih redova i gužvi na šalterima za čekiranje. Idealni su za putnike koji putuju samo sa ručnim prtljagom, ali ih mogu koristiti i putnici koji imaju prtljag za predaju. U tom slučaju nakon štampanja kupona za ukrcavanje oni treba da se upute na poseban drop-off šalter na kome samo predaju kofer.

Procedura je znatno skraćena, a na drop-off šalteru nikada nema gužvi zato što se posao obavlja za par sekundi. Putnik se na kiosku prijavljuje uz pomoć pasoša ili kartice frerquent flyer programa. Potom bira svoje sedište i nakon toga štampa sam sebi kupon za ukrcavanje. Predaje prtljag i odlazi na pasošku kontrolu.

Uvođenjem automatskog čekiranja putnika beogradski aerodrom je gotovo zaokružio ovu uslugu tako što je putnicima ponudio sve dostupne vidove čekiranja. Ostaje jedino da se omogući korišćenje elektronskih kupona za ukrvcavanje. Kada se putnik čekira preko mobilnog telefona on dobija kupon u vidu elektronske poruke (SMS, MMS) koji potom treba da pokaže službeniku na ukrcavanju ili da ga skenira na posebnim skenerima.

Elektronski kuponi su obično u vidu QR koda koji je potrebno skenirati. Međutim, ovaj kod može biti problem za putnike, pošto se pogranična policija na beogradskom aerodromu ne snalazi sa njima.

……………………………………
Foto: Skeniranje elektronske boarding karte

Oni i dalje zahtevaju uz pasošku kontrolu i pregled boarding karte (kupona za ukrcavanje), koji potom treba da pečatiraju. Kada nemaju papir oni su zbunjeni i tada nastaje zastoj.

Dešava se da nakon duže provere putnik bude pušten da izađe iz zemlje, ali se obično ovakvi putnici pošalju nazad na šalter za čekiranje kako bi im se odštampala papirna boarding karta. Ovo može biti prilično stresno i naporno za putnike i aviokompanijske službenike.

Putnici se zato savetuju da i kada se čekiraju preko mobilnog telefona odu do šaltera za čekiranje (mogu i na biznis šalter) kako bi im se odštampao kupon. Aviokompanije koje nude mobilno čekiranje uključuju i Beograd u destinacije odakle je ono moguće, ali prema rečima mnogih ovu opciju koristi veoma mali broj putnika, tek njih nekoliko. Mobilno čekiranje je dostupno putnicima nekoliko najvećih aviokompanija poput Aeroflota, Air France-a, Lufthanse, Austrian Airlinesa, Turkish Airlinesa, Swiss-a, Olympic Air-a ili Norwegiana.

Daleko veću popularnost kod putnika ima internet (web) čekiranje koje je veoma jednostavno i praktično, a pri tom kod mnogih aviokompanija i poželjno.

Wizz Air i mnoge druge niskotarifne aviokompanije forsiraju web check-in koji je za putnika besplatan, dok se šalterski check-in naplaćuje dodatno. Na taj način se putnici stimulišu da se sami čekiraju od kuće i da na aerodromu samo obave klasičnu proveru putnih dokumenata, što je obavezno za zemlje koje nisu u Šengenu, kao što je Srbija.

Internet čekiranje ne nude aviokompanije Jat Airways, Montenegro Airlines, Tunisair dok sve ostale imaju ovu opciju. Kod SkyWork-a je ona dostupna samo za polaske iz Berna, ali ne i iz Beograda, dok svi drugi prevoznici imaju mogućnost web čekiranja i štampanja boarding karte.

Putnici koji se i dalje plaše novih tehnologija i žele da se čekiraju na klasičan šalterski način to mogu uraditi prema pravilima aviokompanija. Svaka kompanija ima svoje šaltere, a postoje i šalteri na kojima je moguće čekiranje za više letova ili više kompanija. Ovakve šaltere imaju Jat Airways i Austrian Airlines, koji obavlja ujedno čekiranje i za Lufthansu i Swiss. Ostale kompanije imaju posebne šaltere, a uvek se izdvaja po jedan šalter za putnike biznis klase ako je kompanija ima.

Putnici treba da obrate pažnju na vreme rada šaltera. Čekiranje je na posebnim šalterima obično moguće tek od dva sata pred poletanje, a oni se zavtvaraju od 30 do 40 minuta pre planiranog leta. Postoje i kompanije koje zahtevaju drugačija vremena čekiranja. U Beogradu, na primer, Flydubai i Qatar Airways otvaraju čekiranje tri sata pre leta, a zatvaraju ga sat vremena pre leta. Ko dođe posle tog roka, propustiće let i imaće veliki problem. Turkish Airlines, iako otvara čekiranje dva sata pre leta, zatvara šaltere sat vremena pre leta, tako da putnicima ostaje veoma malo vremena da se čekiraju.

Na takozvanim "common" šalterima koji su zajednički za sve letove jedne kompanije ili za više letova više kompanija čekiranje je moguće već od ranog jutra, tj. od vremena otvaranja ovih šaltera. Na ovakvim šalterima putnici se mogu čekirati tokom celog dana, sve do 30-45 minuta pred let u zavisnosti od kompanije i njenih pravila.

Više o čekiranju i načinima čekiranja: šaltersko, automatsko, web i mobilno.
Detalji o čekiranju na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu (kartica: Check-in)