Aviokompanija Wizz Air je najavila da smanjuje svoje kapacitete sa beogradskog aerodroma za 40 posto zbog neravnopravnog položaja koji ima u Srbiji.
Ova kompanija će ukinuti linije za Oslo i Brisel i povući će jedan avion koji je bio stacioniran u Beogradu gaseći polovinu od 70-tak radnih mesta. Ujedno će biti ukinuto preko 130.000 sedišta na više od 700 letova koliko će beogradski aerodrom izgubiti u ovoj godini.
Džon Stivenson (John Stephenson), izvršni potpredsednik Wizz Aira je za Aviokarta.net izjavio da ova kompanija na beogradskom aerodromu sada ima više cene zbog čega je prinuđena da se okrene drugim tržištima.
"Wizz Air u Beogradu plaća aerodromske troškove po putniku u iznosu od 31 evro, dok Air Serbia plaća 17 evra", tvrdi Stivenson, direktno optuživši Air Serbiju za privilegovan položaj.
Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu nije želeo da komentariše tvrdnje Wizz Aira i naveo je samo da "sprovodi cenovnu politiku u skladu sa Smernicama Vlade Srbije koje su obavezujuće".
U Ministarstvu saobraćaja kažu da oni ni na koji način nisu uticali na povećanje aerodromskih cena:
"Cena je deo ugovornog odnosa kompanije i aerodroma i mi u tome ne učestvujemo. Vlada Srbije je jedino krajem decembra prošle godine definisala smernice vazduhoplovnog tržišta, kojima smo utvrdili kriterijume o davanju popusta", kažu u Ministarstvu saobraćaja.
Milutin Popović, pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj je za Aviokarta.net još u januaru izjavio da su doneta dva pravilnika i to na zahtev stranog partnera (Etihad Airways, prim. aut).
"Jedna od stvari koje je tražio naš partner je da bude donet aviation policy i da se odredi šta će se davati (od dozvola, prim.aut)", rekao je tada Popović i obrazložio:
"Taj aviation policy ima dva dela: jedan se odnosi na davanje dozvola u čarter saobraćaju, koji je regulisan u Pravilniku koji je donesen u Direktoratu, a drugi se odnosi na aerodrome što je doneto kroz preporuke u zaključku Vlade (Smernice, prim. aut)".
"Mi smo spremni i sa tim se saglasila i Air Serbia. Naš strani partner traži da se uvede red u saobraćaj. Anarhija je davati svakome dozvole da leti", kaže Popović, koji dalje na naše pitanje da li se strani partner protivi Wizz Airu ili bilo kojoj stranoj čarter aviokompaniji odgovara:
Popović: "Strani partner traži da ima privilegiju"
"Nema šta da se protivi. Strani partner traži da ima privilegiju u odnosu na broj letova koje ima", zaključuje Popović objašnjavajući kako je Ministarstvo donelo Smernice razvoja vazduhoplovnog tržišta kroz stimulacije u plaćanju aerodromskih naknada Republici Srbiji" (Sl. glasnik RS, br. 119/2013).
……………………………….
Foto: Milutin Popović, pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj
A u tim Smernicama piše da pravo na stimulacije imaju aviokompanije koje otvaraju nove linije i one koje ostvare najmanje 500.000 odlazećih putnika iz Beograda u jednoj godini.
Prema prvom kriterijumu, u obzir se uzimaju aerodromski sistemi pa se Memingen na primer ne može smatrati novom destinacijom pošto on potpada pod minhenski aerodromski sistem, Charleroi je na primer briselski sistem itd. Tako posmatrano samo nekoliko destinacija može aviokompanijama da donese podsticajna sredstva i niže cene. Prema sadašnjoj pokrivenosti sa beogradskog aerodroma samo bi kompanije koje otvore linije ka primarnim aerodromima u Madridu, Dablinu, Mančesteru ili Helsinkiju, ako se gleda Evropa, mogli da računaju na pomoć.
| Wizz Air drugi po prometu u Beogradu |
|---|
|
Aviokompanija Wizz Air je sa 480.000 ukupnih putnika, na godišnjem nivou druga po prometu na beogradskom aerodromu, ispred Lufthanse i daleko ispred svih ostalih avioprevoznika.
Čak i takav rezultat je dva puta slabiji od minimuma koji je potreban da bi kompanija ostvarila pravo na podsticajne mere. |
Uslovi postavljeni da eliminišu 25 od 26 avioprevoznika
Prema drugom kriterijumu (broju putnika) samo bi aviokompanija Air Serbia mogla da ostvari povlastice pošto jedino ona ima više od 500.000 odlazećih putnika.
U članu 2.2 Smernica stoji uslov koji automatski isključuje 25 od 26 aviokompanija i onemogućava ih da uopšte konkurišu za podsticaj.
Već u sledećem stavu stoji da je "stimulacija, pod jednakim uslovima, dostupna svim avioprevoziocima, koji ispunjavaju propisane uslove. Smernice tako određuju minimalne uslove kojima unapred izdvajaju samo jednu aviokompaniju koja može da dobije podsticaje, a to je Air Serbia.
Zbog navodne diskriminacije stranih avioprevoznika u odnosu na Air Serbiju, osim Wizz Aira, povlačenje beogradskog aerodroma nezvanično planira još jedna niskotarifna aviokompanija, pišu "Naše novine" pozivajući se na izjavu izvršnog direktora tog prevoznika koji je želeo da ostane anoniman.
Ugovor o transakcionom okviru koji je deo kolekcije ugovora o strateškom partnerstvu Vlade Srbije i Etihada, i čiji nacrt je objavila organizacija Transparentnost Srbija, takođe predviđa brojne popuste za Air Serbiju. Prema ovom ugovoru Vlada se obavezala da kod aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu obezbedi da nijedna druga aviokompanija ne može imati veći popust od Air Serbije (Čl. 8.2.8.1)
