Kada avion sleti na pistu dolaznog aerodroma putnici u avionu treba da ostanu na svojim mestima sve dok se znak za obavezno vezivanje ne isključi. Tek kada avion zauzme svoje parking mesto ispred terminala putnici mogu da odvežu svoje pojaseve i da polako i bez žurbe napuste svoje mesto i da napuste avion.
Putnici sa posebnim potrebama, oni koji koriste štake ili kolica za kretanje, nepraćena deca i ili trudnice treba da se iskrcaju poslednji, tek kad svi ostali putnici napuste avion. Na ovaj način se oni štite od guranja i gužve koje im mogu veoma naštetiti a i sprečava se stvaranje dodatne gužve.
Iskrcavanje putnika se može obaviti putem aviomostova koji postoje na većim aerodromima.
Putnici direktno iz aviona izlaze u aviomost koji predstavlja zatvorenu, pokretnu i klimatizovanu cev kojom se stiže do izlaznog gejta, nakon čega se putnici upućuju ka pasoškoj kontroli ukoliko su na svom odredištu ili na šalter za registraciju transfera ukoliko su u tranzitu.
Drugi način za iskrcavanje je uz pomoć samohodnih stepenica. Aerodromi koji nemaju aviomostove koriste stepenice. One se dovezu do aviona i naslone se na trup aviona kod vrata. Putnici izlaze napolje direktno na parking poziciju gde ih obavezno čeka aerodromski autobus.
Kada se svi ukrcaju u autobus koji je izuzetno veliki i širok sa samo nekoliko mesta za sedenje onda ih on odveze do ulaza na gejt, odakle dalje putnici nastavljaju da se kreću kroz terminal. Po iskrcavanju i ulasku u pristanišnu zgradu putnici treba da prate znake za pasošku kontrolu (ukoliko su stigli na krajnje odredište) ili za tranzit (ukoliko nastavljaju putovanje drugim letom).
