Sezonalnost tarifa kod avioprevoznika je danas sve ređa pojava. Ona još uvek postoji u interkontinentalnom saobraćaju i to najviše za Severnu Ameriku i Australiju. Aviokompanije koje održavaju redovan saobraćaj na ovim rutama imaju obično izražene dve sezone a ponekad i tri.
Visoka sezona
je po pravilu u letnjem periodu (za severnu Ameriku) i u zimskom periodu na severnoj hemisferi (za Australiju). Oko Božića i Nove godine je takođe visoka sezona što se u slučaju Australije posebno primćuje pošto se poklapa sa letom na južnoj hemisferi. U ovoj sezoni su karte skuplje odnosno tarife ostaju u istom osnosu ali se njihova nominalna cena uvećava za određeni iznos. Kod evropskih aviokompanija je obično 100 evra više za povratnu kartu. Visoka sezona je određena i visokom potražnjom za putovanjima pa je sasvim razumljivo što uprkos višim cenama ima manjka mesta. Ovo samo još dodatno povećava troškove putovanja. Zato se putnicima uvek savetuje da izbegavaju putovanja u visokoj sezoni osim ako baš moraju. U evropskom saobraćaju ne postoji sezonalnost.
Niska sezona
je u periodu posle božićnih i novogodišnjih praznika kada malo ko putuje. To su kraj januara, februar i početak marta. U ovom periodu su za sve destinacije najpovoljnije karte bilo da na toj ruti postoji sezonalnost ili ne. Popusti na redovne cene kao i uvođenje posebnih nižih promotivnih cena su veoma česti upravo u ovom periodu.
Srednja sezona
predstavlja period između ova dva. To su, okvirno poosmatrano, proleće i jesen. U srednjoj sezoni su cene karata na uobičajenom nivou i sa sporadičnim popustima.
