Aviokarta » Avio takse » Nadoknada za izdavanje karte

Nadoknada za izdavanje karte

Aviokompanije i agencije naplaćuju uslugu izdavanja aviokarata. Nekada su aviokompanije izdavale aviokarte bez naplate ovog servisa isto kao i agencije koje su na osnovu ugovora sa aviokompanijama imale odobrenu proviziju koja se računala od osnovne cene prodate aviokarte.

Kada je provizija ukinuta uveden je sistem naplate usluge izdavanja karte. Troškovi šalterske službe ili agencije se pokrivaju naplatom ove usluge. Svaki izdavalac aviokarte bilo da je u pitanju direktno aviokompanija ili posrednička agencija (avioagent) samostalno određuje visinu ove nadoknade. Ona se obično kreće od minimalnih 5 evra pa do 100 evra.

Za pojedine karte izdate online preko sajtova lowcost aviokompanija ili klasičnih aviokompanija za izdate aviokarte po promotivnim cenama najčešće se naplaćuje minimalna nadoknada od 5 evra. Sličan iznos se naplaćuje i za aviokarte za bebe ili decu. Većina agencija i aviokompanija ne naplaćuju nadoknadu za aviokarte za bebe dok za dečje aviokarte naplaćuju minimalih 5 do 10 evra. Većina klasičnih aviokompanija naplaćuje nadoknadu po karti u iznosu od 10 evra ako se karta kupuje online preko njihovog sajta ili 15 do 30 evra ako se karta kupuje na šalteru. Za letove ka drugim kontinentima aviokompanije naplaćuju od 20 do 40 evra dok za karte za putovanje u biznis klasi nadoknada iznosi od 40 pa sve do 100 evra. Slične nadoknade uzimaju i turističke agencije.

Agencije i avioagenti uračunaju ovu nadoknadu za svoju uslugu u ukupnu cenu aviokarte koju iskazuju putniku. Ukoliko se radi o promotivnim kartama ili izdavanju dve ili više karata za jedno putovanje avioagenti obično naplaćuju sniženu nadoknadu ili pak samo jednu nadoknadu iako se radi o više karata na taj način čineći putnicima značajnu finansijsku olakšicu.

Promena agentskog fokusa

Do pre 10 godina nije postojala naknada za izdavanje karte. Putnik je plaćao samo cenu za aviokartu i pripadajuće takse. Aviokompanije nisu naplaćivale dodatnu uslugu izdavanja karte, a nisu ni agencije jer su od svake prodate karte od aviokompanije dobijale deo iznosa, tzv. proviziju. Onda se to promenilo, aviokompanije su ukinule proziviju na prodate karte i tražile su od agencija, svojih distributera, da na cenu karte dodaju i cenu za svoju uslugu.

To su agencije i učinile, morale su, uz neto cenu aviokarte naplaćuju i određeni iznos za svoju uslugu. U tom procesu je došlo do veoma važnog sporednog efekta. Dok je postojala provizija agenti su bili plaćeni za svoj rad od strane aviokompanija čije su karte prodavali. Tako su aviokompanije bili njihovi ‘klijenti’, od aviokompanija su ostvarivali svoj prihod. Nakon ukidanja provizije, prodajući karte bez provizije, avioagenti su počeli da zarađuju od onoga što bi za njihov rad putnik platio uz kupljenu kartu. Tako su avioagenti počeli da rade za putnike umesto za aviokompanije.

Nije sigurno da li su aviokompanije skroz svesne da su u procesu ukidanja provizije izgubile i svoje partnere u poslu. Avioagenti su se okrenuli svojim putnicima, od njih su zarađivali, za njih su počeli da rade. Tako da danas agenti imaju profesionalne obaveze i standarde koje moraju da ispunjavaju da bi imali dozvolu da prodaju karte neke kompanije, ali nemaju onu vrstu obaveze koju su imali ranije dok su od aviokompanija bili plaćeni. Sada tu obavezu imaju prema putnicima.